Dosije: Železnica

Sinoć sam bila na SJAJNOJ završnoj izložbi IV godine studenata ALU u Novom Sadu.

U Galeriji Bel Art se nalazi samostalna postavka Darije Medić „Dosije: Železnica“. Prikaz jednog vida naše (saobraćajne) veze koju mi decenijski (p)održavamo, sagledana okom jednog jako talentovanog studenta – koji se našao u prilici da proživi stvarnost zvanu: putovanje srpskom železnicom u XXI veku!!!

http://www.akademija.ns.ac.yu/menu/akademija_dokument2/izlozbe2009.pdf

Na žalost, jako je teško rečima opisati strahote koje čovek doživljava putujući našom železnicom. Drago mi je što je Darija sažela u svojoj izložbi fenomenalne činjenice i malo je reći da sam oduševljena postavkom.

Čim mi budu dostupne slike sa izložbe dodaću ih.

P.S. Darija je dobila nagradu kao najbolji student završne godine na Katedri za nove medije i ja joj ovim putem čestitam!

Juni, juli, …

Mnogo volim kad počinje leto. Ma, volim ja i proleće, i zimu – samo jesen ne! Zašto? Pa o tome ćemo na jesen.

A leto… asocira na godišnji odmor, na čitanje knjiga do besvesti (ne onih koje MORATE, već onih koje ŽELITE!), na šetnje po obali (zamislite) i druženja sa svim onim koje tokom godine nismo uspeli da vidimo što zbog obaveza, što zbog nemara (svog, tuđeg, svejedno).

I još nešto: ukoliko pronadjem ovo divno mesto – sve vas vodim na kaficu!

Ovih dana sam slušala o „rigoroznom“  zakonu  za pušače u Americi i izjavi aktuelnog predsednika Barack-a Obama koji za sebe kaže da je 95% nepušač, jer ne puši dok je sa porodicom i na radnom mestu, tek ponekad ga savlada želje i on poklekne.

To je tako normalno – nobady is perfect!

Ovo mi se baš dopada

Nekada sam vodila dnevnik, i osećala sam se … pa mogla bih to nazvati… celovito. Možda postoji i bolji izraz ali trenutno ne mogu da se setim. Ovo mi prvo pada na pamet. I inače jako volim da radim stvari koje mi u trenutku padnu na pamet!!!

A ko ne voli?

Obično u ove sitne sate me uhvati neki vid melanholije (inače, nisam od „onih koji cvile“), a u stvari mi nedostaje onaj iskreni razgovor sa samom sobom. Baš juče, dok sam se vraćala sa Ade i pokušavala od dečjih pitanja, konstatacija i sl. da čujem omiljenu emisiju na B92 Supernova (pored Dizanja i Brakusa, naravno), kažu da je za psihičku ravnotežu potrebno da dnevno budeš sam sa svojim mislima min 1h!!! A ja se pitam: KADA!!!!

He, he, klinac se probudio… Toliko o miru, sopstvenom vremenu i sl. Nekad se osećam kao 24h servis.

Neću da se vraćam na nedostatak vremena već na prirodu!!!

I na neki dobar film. Isključivo u bioskopu.

Vreme

Vrlo često se pitam: da li je nedostatak vremena ekvivalent za lošu organizovanost, ili obrnuto???

Ili mi jednostavno previše očekujemo od 24 časa.  Sećam se da sam jako bila iznenađena kada sam u nekom trenutku školovanja spoznala pojam 8-8-8!!! Bila sam klinka, i gotovo da isti osećaj imam i sada, a odnosi se na pitanje: Da li to stvarno tako funkcioniše?!

Nekako mi je intuitivno bilo jasno da ne postoji samo crno ili samo belo – gotovo je sve „nešto između“.

Pa tako i pojam organizacije vremena: svog, zajedničkog, slobodnog (koji li je antonim za ovu kategoriju: neslobodno?), itd.

Uglavnom, poenta je što mene lično muči NEDOSTATAK istog!

P.S. Šta je starije : kokoška ili jaje?

Večiti

Pulp Fiction – nenadmašan!

1994. Quentin Tarantino – režiser. Po priči Quentin Tarantin -a i Roger Avary-a.  Glavne uloge: John Travolta, Samuel L. Jackson, Tim Roth, Bruce Willis, Uma Thurman

Sve se nadam da će se pojaviti neki novi, koji će ga zaseniti.

Inače, filmovi su za bioskop!!!

Zlatni bor

Osnovna vidljiva karakteristika zlatnog bora (po kojoj se zlatni bor razlikuje od prethodnih) jeste boja iglica – četine. Kod zlatnog bora, oko 80% iglica je zelene boje, a oko 20% jednogodišnjih iglica je žuto ili žutozeleno i one su na grančicama koje su te godine izrasle. Žute iglice imaju kraći vek od zelenih i krajem prve godine se suše i opadaju. Na mestu gde su bile razviće se nove grančice od kojih će samo manji deo biti sa žutim iglicama. Po tom svojstvu, po žutim mladim iglicama (četini) takav bor je dobio ime zlatni bor.

Pojava žute i žutozelene boje borovih iglica je nastala usled mutacije, tj. promenom nekog opažljivog svojstva jedinke koja je uslovljena naglom genetskom promenom. Jedinka sa takvom promenom u genu zove se mutant (Wikipedia).

Još jedan razlog da negujemo različitost…

A ujedno i da uživamo…

Obično a neočekivano

Zamarajući poglede uprte u daljine, jednostavno previđamo jako lepe (i bitne) stvari koje su oko nas. Priroda…

Ma, naravno – nije lako u svetskim razmerama posmatrati svoju okolinu – nekako smo navikli da budemo skromni. Zar ne?

Naravno ukoliko tražite slike  Srbije obično vas zatrpaju grbovima, zastavama, sloganima, političkim idejama. Ali i logično je vrednost obrnuto srazmerna dostupnosti, pa samim tim ukoliko želite da „iskopate“ predele Srbije – malo ćete se pomučiti (kao i ja uostalom:)).

Lepote kojima se divimo…

Kanarska ostrva ( Islas Canarias) su ostrva u Atlantskom okeanu, 104 kilometara zapadno od rta Hubi (šp. Juby) u južnom Maroku  i zajedno čine jednu autonomnu pokrajinu Španije.

Čini ih 12 ostrva i ostrvaca sa površine 7.273km² , sa najvećim rastojanjem među njima od 600 kilometara. Sedam ostrva je naseljeno: Tenerife, Fuerteventura, Gran Kanarija, Lanzarote, La Palma, Gomera i Ijero.

Na ovih sedam ostrva živi oko 1,5 miliona stanovnika, pa je gustina naseljenosti oko 200 st/km². Nenaseljena ostrva su : Alegransa, Grasiosa, Roke de Este, Roke de Oeste, Montanja Klara, i Isla de Lobos. To su vulkanska i planinska ostrva, sa brojnim kraterima, a posebno na ostrvu Tenerife. Kanarski krateri spadaju među najveće na svetu. Na ostrvu Tenerife se nalazi i najviši vrh Španije Piko de Teide (šp. Pico de Teide, 3.712 m). Severne obale su izgrađene od crnog, sivog, crvenog i belog peska, dok su bele plaže na istočnim ostrvima nastale taloženjem peska iz Sahare (izvor: Wikipedia) 

Iz mog ugla…

Svetske destinacije se svakog dana „provlače“ kroz raznorazne mejlove koje dobijam.

I naravno, patim kad ih gledam… Razmišljam kako nikad neću videti većinu njih. Pa iako odem „tamo negde“ pitanje je da li ću uspeti da pronađem upravo ono što me dojmilo. Hmmm…