Nekada sam vodila dnevnik, i osećala sam se … pa mogla bih to nazvati… celovito. Možda postoji i bolji izraz ali trenutno ne mogu da se setim. Ovo mi prvo pada na pamet. I inače jako volim da radim stvari koje mi u trenutku padnu na pamet!!!
A ko ne voli?
Obično u ove sitne sate me uhvati neki vid melanholije (inače, nisam od “onih koji cvile”), a u stvari mi nedostaje onaj iskreni razgovor sa samom sobom. Baš juče, dok sam se vraćala sa Ade i pokušavala od dečjih pitanja, konstatacija i sl. da čujem omiljenu emisiju na B92 Supernova (pored Dizanja i Brakusa, naravno), kažu da je za psihičku ravnotežu potrebno da dnevno budeš sam sa svojim mislima min 1h!!! A ja se pitam: KADA!!!!
He, he, klinac se probudio… Toliko o miru, sopstvenom vremenu i sl. Nekad se osećam kao 24h servis.
Neću da se vraćam na nedostatak vremena već na prirodu!!!
I na neki dobar film. Isključivo u bioskopu.
